Postoji jedno malo Udruženje u Beogradu čiji članovi negovanjem umetnosti (muzike, književnosti, glume), koju dele sa svima, doprinose obogaćivanju životnog sadržaja, kako onih pred kojima nastupaju, tako i sopstvenog.

Radi se o Udruženju “Akcija za slepe”. Redovni članovi Udruženja su slepa i slabovida lica, a pomažući i počasni članovi njihovi prijatelji i saradnici. Glavne aktivnosti Udruženja su izvođenje motivacionih predstava za mlade i najstarije (izvedeno ih je već više od 10 u osmogodišnjim i srednjim školama i domovima starih u Beogradu i inostranstvu). Motivacione predstave obuhvataju izvođenje proze, poezije, aforizama, dramskih dela, muzike i kazivanja stvarnih životnih priča samih učesnika u programu.

Osim motivacionih predstava, Udruženje se bavi izdavaštvom (objavilo je dve knjige i redovno izdaje Blagovir – zvučni časopis za kulturu i nauku); organizuje obuke za slepe i slabovide korisnike računara i pametnih mobilnih telefona; organizuje predavanja iz istorije srpskog naroda i drugih naučnih oblasti; organizuje druženja slepih i slabovidih sa ličnostima iz javnog života (glumcima, pevačima, muzičarima, plesačima, novinarima i drugima).
Do sada smo održali 8 predavanja i 7 druženja. Ako se uzme u obzir da Udruženje nema nikakvu redovnu finansijsku podršku sa bilo čije strane, a da postoji od maja 2015. godine, rezultati rada i nisu baš mali.

Čemu oolike uvodne reči? Upravo zato što se humanost na delu zbila zarad pomoći ovom nesvakidašnjem Udruženju.

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO, uz nesebičnu podršku Ateljea 212 koji je besplatno ustupio scenu “Mira Trajlović”, izveo je, pred prepunom salom, dobrotvorni koncert 17. oktobra 2018. godine.

Od prvih tonova muzike i prvih plesnih koraka, uz pesmu “Hajd povedi veselo naše kolo šareno”, pa do kraja koncerta, ushićenje publike je rasla. Često je vrhunilo u spontanim, gromoglasnim aplauzima i uzvicima “Bravo! Bravo!”

Iako nisam mogao da vidim pokrete igrača, jer sam sa potpunim gubitkom vida, bio sam ponet domaćom muzikom koju je izvodio izvanredni orkestar Ansambla i predivnim glasovima žena i muškaraca (plesača-pevača) kojih je bilo od zvonkih mladalačkih do glasova zrelih ljudi.

Nizale su se igra za igrom: splet igara iz Srbije, vlaške igre, igre iz Binačke Morave, ciganska ljubavna igra iz Vojvodine, igre iz Novog pazara, čobansko nadigravanje “trojno”, rumunske igre iz Banata, igre i pesme iz Crnorečja, igre iz istočne Hercegovine, šokačke igre iz Bača i Plavne.

Da bih vam dočarao svu virtuoznost ovog ansambla, navešću reči prijateljice koja je sedela do mene i u jednom trenutku, upravo dok se odvijalo čobansko nadigravanje “trojno”, oduševljeno uzviknula meni u uho: “Ovo je neverovatno! Oni kao da ne dodiruju tlo.”

Siguran sam da je svako od nas u publici poželeo da uskoro ponovo bude deo publike na novom koncertu Ansambla KOLO. Mi iz “Akcije za slepe” se nadamo da ćemo uskoro uspeti da kupimo ozvučenje koje će nam koristiti za nastupe našeg amaterskog pozorišta slepih i slabovidih – APSIS i našeg vokalno-instrumentalnog ansambla.

I da zaključim ovaj prikaz navođenjem činjenice da donatorskog koncerta Ansambla Kolo ne bi bilo da nisam imao srećnu priliku da upoznam doktorku Slavicu Žižić koja me je upoznala sa direktorom Ansambla, gospodinom Vladimirom Dekićem, i onda se desio ovaj predivni, nesvakidašnji koncert sa konkretnim humanim učinkom, na čemu im se od srca zahvaljujem u ime svih članova “Akcije za slepe”.

Dr Luka Joksimović Barbat,
predsednik Udruženja

 

Fotografije: Jelena Janković